Feeds:
Članci
Komentari

Svetlost (osnovni pojmovi)

  • Nauka koja proučava svetlosne pojave naziva se optika.
  • Tela koja emituju (zrače) svetlost nazivaju se svetlosni izvori.
  • Zvezde su prirodni svetlosni izvori.
  • Plamen sveće i usijano metalno telo su veštački svetlosni izvori.
  • Razne predmete koji nas okružuju vidimo iako nisu svetlosni izvori, jer su oni osvetljeni, a od njih se svetlost odbija i dolazi u naše oko.
  • Mesec i planete su tamna tela, a vidimo ih pošto su osvetljeni Sunčevom svetlošću.
  • Metali, drva, kamen i dr. tela koja odbijaju ili upijaju svetlost su neprovidna tela.
  • Voda, staklo, led, dijamant i druga telakroz koja svetlost prolazi su providna tela.
  • Svi svetlosni izvori emituju svetlost iste prirode (npr. i Sunce i buba svitac).
  • Svetlost je EM talas iste prirode kao što su i radio talasi. Svetlost pokazuje i izvesne čestične osobine.
  • Ona iz metalnih površina izbija elektrone.
  • Što su talasne dužina kraće ove svetlosne čestice (fotoni) imaju veće energije.
  • Svetlost ima i čestičnu i talasnu prirodu.

Njutnov zakon gravitacije

Gravitaciono polje

     Gravitaciono polje je prostor u kome se oseća dejstvo gravitacine sile. Karakterišu ga posebna fizička svojstva, koja se opisuju sa dve vektorske veličine: jačina gravitacione sile i jačina gravitacionog polja i sa dve skalarne veličine: gravitacioni potencijal i energija polja.

 

Njutnov zakon gravitacije (jačina gravitacione sile)

Izučavajući uzajamno dejstvo tela, posebno Zemlje i tela iznad njene površine, kao i planeta i Sunca, engleski fizičar Isak Njutn je došao do zaključka da svaka dva tela deluju međusobno jednakim privlačnim silama čak i ako se između njih nalazi vakuum. Ove sile uzajamnog privlačenja tela nazivaju se gravitacione sile. Dakle,

gravitacione sile su uvek privlačne.

Gravitaciona sila između ma koja dva tela određena je Njutnovim zakonom gravitacije, koji je postavio 1686. godine isak Njutn na osnovu do tada izvedenih eksperimenata i razmišljanja.

Ovaj zakon je jedan od najuniverzalnijih zakona, jer se njemu pokorava celokupna priroda, počev od vasione pa do atoma. on glasi:

Intenzitet sile kojom se privlače dva tačkasta tela, ili dva homogena sferna tela, srazmeran je proizvodu njihovih masa, a obrnuto srazmeran kvadratu njihovog rastojanja.

                                                                             

gde su m1 и m2 mase tela, r – rastojanje između tela.

Gravitaciona konstanta γ je brojno jednaka sili između tela jediničnih masa na jediničnom rastojanju. [ G =6,7 * 10 -11Nm2 / kg2].

Veličina

Oznaka veličine

Jedinica

Oznaka jedinice

Dužina

l

metar

m

Masa

m

kilogram

kg

Vreme

t

sekund

s

Temperatura

T

kelvin

K

Jačina električne sruje

I

amper

A

Jačina svetlosti

J

kandela

cd

Količina supstancije

n

mol

mol